Ydjfqpb

Семиз Али-паша или Али-паша Семиз († 28. јун 1565, Истанбул) је био велики везир Османског царства од смрти Рустем-паше 10. јула 1561. године, па све до своје смрти. На турском семиз значи дебео. Био је велики везир султана Сулејмана I Величанственог.

Пореклом је био из Босне. По некима и албанског порекла. У младости се борио против Краљевине Угарске ^[1].

На место другог везира на Порти је дошао пре 1555. године. Пошто су и други везири: Рустем-паша Опуковић и Мехмед-паша Соколовић настављала општу линију турске политике, да раји, по могућству, учине живот што сношљивијим и да Србе придобију на свима линијама као држави одан, елеменат. И Семизу и Опуковићу се има приписати, а Соколовићу у првом реду, што је Сулејман I Величанствени 1557. године обновио српску пећку патријаршију и тим српској цркви дао новог полета ^[2].

Обновљена патријаршија радила је несметано на јачању вере. И 1561., када је Семиз постао велики везир, обновљена је и сама пећка црква. У Грачаници дозидао је патријарх Макарије нову припрату. Иза тога дижу се цркве и манастири по другим странама. Манастир Грабовац подигнут је са нарочитом милошћу будимског везира, што манастирски летопис са признањем истиче. Срби у Угарској добијају десет епархија, а у Босни више манастира. У Мркшиној цркви прорадила је 1562. год. мала црквена штампарија, а идуће године у Скадру друга. У Босни, пише један српски писар 1564. год., био је турски намесник Мустафа-паша Соколовић, "сродник благочастивом и христољубивом патриарху пећском Кир Макарију".

Код пресељених Срба у Аустрији било је, под утицајем тих вести и појава, неколико мањих и већих покрета да се врате натраг у Турску. Нарочито је био важан покрет угледног Шобота Поповића из 1565. год. Он је осуђен на смрт и погубљен у Љубљани што је помагао Турцима да преотму Крупу и што је спремао сеобу у Турску ^[3].

Семиз је умро 28. јуна 1565. године у Истанбулу. На месту великог везира наследио га је Мехмед-паша Соколовић, који је од 1562. године био царски зет добивши за жену кћер царева сина и престолонаследника Селима ^[4].

Референце[уреди]

Литература[уреди]

• Владимир Ћоровић (1941). „Историја српског народа“. Београд.
• Драгиша Милошевић (1994). Срби на балканском раскршћу. Крушевац.